BRISEL 14. decembar 2020.

GA Kokott: Belgijska rešenja o prekomernoj dobiti predstavljaju „šemu državne pomoći“

Generalni advokat Kokott je dao Mišljenje po predmetu C-337/19 P Komisija protiv Belgije i Magnetrol International NV (belgijska rešenja o prekomernoj dobiti). Prema GA Kokott-u, Komisija je belgijsku praksu prilagođavanja dobiti multinacionalnih grupacija s pravom klasifikovala kao šemu državne pomoći. Mišljenje preporučuje da Sud pravde ukine presudu Opšteg suda EU i ponovo izvrši procenu slučajeva koje su pokrenule Belgija i korisnik pomoći.

Ključno pitanje u žalbi bilo je da li je Opšti sud s pravom smatrao da Komisija nije dokazala u dovoljnoj meri pravni standard, a to je postojanje „dosledne prakse poreske uprave u pobijanoj odluci“. Opšti sud je presudom ukinuo odluku Komisije zbog nenavođenja razloga za izbor unapred upotrebljenih presuda, posebno zbog toga što je 6 primera koje je Komisija odabrala bili dovoljno reprezentativno za svih 66 prethodnih rešenja koja su pod lupom. Prema rečima generalnog pravobranioca, suprotno stavu Opšteg suda, Komisija je u svojoj odluci dovoljno pokazala da je njen uzorak reprezentativan i samim tim dovoljan da ukaže na doslednu upravnu praksu belgijske poreske uprave. Pored toga, Opšti sud je pogrešno zaključio da nisu ispunjena dva dodatna uslova za postojanje šeme državne pomoći: da nisu potrebne dalje mere primene i da su korisnici definisani na opšti i apstraktni način. Generalni advokat Kokott je stoga izneo mišljenje da je Opšti sud pogrešio pogrešno klasifikujući uzorak kao nedovoljno reprezentativan u skladu sa potrebnim pravnim standardom i nedovoljno da pokaže doslednu upravnu praksu.

Čak i ako bi Sud pravde utvrdio da su ispunjeni svi uslovi za postojanje šeme državne pomoći, Opšti sud bi i dalje morao da procenjuje da li presude o avansno plaćenom porezu, koje se odnose na prilagođavanje dobiti, čine državu pomoć i, posle toga, da li povraćaj navodne pomoći krši načela zakonitosti i zaštite legitimnih očekivanja. Stoga Mišljenje savetuje da Sud pravde slučaj vrati Opštem sudu.

Mišljenje možete pogledati ovde:
http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf?text=&docid=234967&pageIndex=0&doclang=EN&mode=req&dir=&occ=first&part=1&cid=16127006

Evropski parlament poziva na širi opseg crne liste poreza EU

Na predlog Stalnog pododbora za poreska pitanja („FISC“), Odbor za ekonomska pitanja Evropskog parlamenta usvojio je rezoluciju kojom se poziva na stroža i pravno obavezujuća pravila EU o nekooperativnim jurisdikcijama u poreske svrhe, kritikujući trenutno postupak uvrštavanja u spise kao „blag i zbunjujući '.

Rezolucija pozdravlja pravnu vezu između standarda dobrog upravljanja porezima i upotrebe fondova EU i poziva na povezivanje pravila državne pomoći i nacionalnih programa podrške država članica, kako bi se osiguralo da preduzeća koja imaju veze sa navedenim jurisdikcijama ne ispunjavaju uslove za podršku.

Evropska komisija je kritikovana jer nije uvela efikasne mere kojima bi se smanjili podsticaji za izbegavanje poreza. Uzimajući u obzir pregovore o II stubu na nivou OECD / Inkluzivnog okvira, Evropski parlament je predložio da Komisija uvede sledeće mere sa zasebnim zakonodavnim predlogom:

a) Neodbitnost troškova;

b) Ojačana pravila kontrolisanih stranih kompanija (CFC);

c) Mere zadržavanja poreza;

d) Ograničenje izuzeća;

e) Pravilo razmene;

f) Ukidanje tereta dokazivanja;

g) Posebni zahtevi za dokumentacijom, posebno u vezi sa transfernim cenama.

Pored toga, Parlament je podržao skrining / uključivanje Ujedinjenog Kraljevstva u postupak stavljanja na crne liste nakon isteka prelaznog perioda za Bregzit, čime je proširio geografski opseg procesa, mada isključujući najmanje razvijene zemlje.

Komentarišući, predsedavajući Podkomisije za poreska pitanja, Paul Tang (Holandija) rekao je da su zemlje EU odgovorne za 36% poreskih rajeva: „Nazivanjem liste poreskih rajeva EU„ zbunjujućom i neefikasnom “. Iako lista može biti dobro sredstvo, trenutno joj nedostaje suštinski element: stvarne poreske oaze. Zemlje sa spiska čine samo 2% izbegavanja poreza na dobit! Zemlje članice EU trenutno u tajnosti odlučuju koje su države poreske oaze i to na osnovu nejasnih kriterijuma bez javnog ili parlamentarnog nadzora. Ovo treba da se promeni. Ako se fokusiramo na druge, takođe treba da se pogledamo u ogledalo. A ono što vidimo nije lepo. Zemlje EU odgovorne su za 36% poreskih oaza. Poreski pododbor se obavezuje da će istražiti i ispitati sve države članice odgovorne za izbegavanje poreza. Naš posao tek započinje. “

Rezoluciju možete pogledati ovde:
https://www.europarl.europa.eu/news/en/press-room/20201208IPR93318/eu-tax-haven-blacklist-not-catching-worst-offenders

Lideri EU postigli sporazum o dugoročnijem budžetu

Lideri Evropske unije postigli su sporazum o dugoročnom budžetu, koji stupa na snagu 1. januara 2021, odnosno višegodišnjem finansijskom okviru EU (VFO). Pored toga, sporazum uključuje paket oporavka za EU. Sporazum je potvrdio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel 10. decembra.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja trenutno predsedava EU, imala je ključnu ulogu u obezbeđivanju uravnoteženog ishoda, koji zadovoljava zakone koje zahtevaju EU i većina zapadnih država članica i kritike takvog pristupa koje su vodile Poljska i Mađarska. Prema kompromisu, Poljska i Mađarska mogle su da podržavaju budžet sve dok Evropski sud pravde ne donese odluku o legalnosti korišćenja budžetskih sredstava EU uslovljeno poštovanjem vladavine zakona u svim državama članicama. Mađarska i Poljska prethodno su stavile veto na budžet, zahtevajući da korišćenje sredstava EU ne zavisi od specifičnih zahteva „vladavine zakona“.

Konačno odobrenje budžeta EU podleže saglasnosti Evropskog parlamenta i nacionalnih parlamenata, uz potreban konsenzus da bi fond za oporavak od 750 milijardi evra postao operativan. U međuvremenu, lideri EU zatražili su od Evropske komisije da se uzdrži od sprovođenja zahteva vladavine zakona protiv Poljske i Mađarske, dok se ne ospori bilo kakav izazov na Sudu pravde Evropske unije.

Otvoren konkurs: Nagrada CFE-ova medalja Albert J Raedler za 2020

Sada se podnose prijave za nagradu - dobijanje CFE medalje Albert J. Radler za 2020. Nagrada je ustanovljena 2013. godine kako bi podstakla i nagradila akademsku izvrsnost u evropskom oporezivanju, kao i da bi prepoznala uvaženi doprinos profesora Alberta J. Radlera na polju oporezivanja u Evropi. Da bi ispunio uslove za prijavu, podnosilac prijave mora da ima završen magistarski rad iz evropskog oporezivanja koji je dobio priznanje u odgovarajućoj kalendarskoj godini i mora imati 30 godina ili manje na dan 31. decembra te odgovarajuće godine. Teza treba da bude napisana na engleskom jeziku ili, alternativno, mora biti obezbeđen prevod na engleski jezik. Ispitnu komisiju čine profesori Michael Lang i Paskuale Pistone, obojica sa Bečkog univerziteta za ekonomiju i biznis, kao i profesor Otmar Thommes, poreski partner u Deloitte Munich.

Uspešni podnosilac prijave će biti objavljen na virtuelnom CFE forumu 6. maja 2021. godine, a medalja će mu biti dodeljena na ceremoniji dodele nagrada koja će se održati na CFE konferenciji o profesionalnim poslovima sazvanoj u Zagrebu, Hrvatska, 3. decembra 2021. Osim uručenja medalje Alberta J. Radlera, primaocu će biti ponuđeno plaćanje putnih troškova do Zagreba, kako bi prisustvovao konferenciji CFE o profesionalnim poslovima 2021, kao i izbor vrhunske tehničke literature našeg partnera IBFD.

Molimo, pošaljite prijave do 15. marta 2021. gospođi Karimi Baakil putem e-pošte na:info@taxadviserseurope.org

Plenarni sastanak Globalnog foruma o transparentnosti poreza za 2020. godinu

Globalni forum o poreskoj transparentnosti i razmeni informacija, inkluzivno okvirno telo osnovano da podrži proces jačanja kapaciteta poreskih uprava za razmenu informacija i borbu protiv utaje i izbegavanja plaćanja poreza, održao je svoj godišnji plenarni sastanak od 9. do 11. decembra. Prema Peer Review-u automatske razmene informacija o finansijskim računima, 88% jurisdikcija bavi se automatskom razmenom od 2017-18 sa zadovoljavajućim zakonskim okvirom, što predstavlja značajnu prekretnicu u borbi protiv utaje poreza.

„Globalni forum nastavlja sa svojom ulogom da menja igre. Uprkos krizi COVID-19, uspešno je realizovao globalni postupak stručne ocene, nudeći još jedan dokaz da automatska razmena postaje globalni standard. Omogućavanje pristupa informacijama o finansijskim računima za poreske uprave pomaže da svi plaćaju svoj deo poreza, povećavajući mobilizaciju prihoda za zemlje širom sveta, a posebno za zemlje u razvoju “, rekao je generalni sekretar OECD-a Angel Gurria.